Zagađenje vazduha postalo je aktuelna tema kod nas nakon što su u javnost izneti podaci da su Beograd i Srbija trenutno u vrhu liste mesta sa najštetnijim vazduhom na svetu.
U zagađenom vazduhu nalazi se veliki broj gasova i čestica štetnih po zdravlje ljudi, kao što su ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-suboksid, metan, hlorofluorougljenik, te razne čestice i toksični metali. (3) Udisanje ovakvih čestica kod nekih ljudi prolazi bez posledica, dok kod ostalih izaziva zdravstvene probleme i pogoršanje već postojećih hroničnih zdravstvenih stanja. (1)
Posebno su ugrožena deca, jer više vremena provode napolju i češće dišu na usta, čime sprečavaju nosnu sluznicu da prirodno filtrira barem neke od štetnih materija. Druga najugroženija populacija su stariji od 65 godina (2), zbog osetljivog organizma i slabijeg imuniteta.
Smanjena funkcija pluća se javlja kao prirodna posledica starenja, a produžena izloženost zagađenom vazduhu dodatno pogoršava zdravlje pluća. Kod obolelih od astme i upale pluća, kao i kod onih koji pate od hroničnih bolesti pluća, srca i krvnih sudova, zagađen vazduh dodatno komplikuje i pogoršava stanje, što rezultuje povećanjem broja hitnih prijema u bolnicu i povećanim brojem smrtnih ishoda.
Koje su najčešće bolesti respiratornog sistema povezane sa zagađenjem vazduha?
Astma je jedna od najčešćih i najrasprostranjenijih bolesti pluća, od koje pate i deca i odrasli. To je hronična bolest kod koje karakteristično sužavanje disajnih puteva izaziva stezanje u grudima, kratak dah, „zviždanje“ u plućima i kašalj. Ako osoba obolela od astme zanemari svoje zdravlje, napadi astme mogu se pogoršati i dovesti do smrtnog ishoda.
Za astmu još uvek ne postoji lek, ali se uz pomoć odgovarajuće terapije može uspešno držati pod kontrolom. Napadi astme mogu izazvati trajno oštećenje tkiva pluća. Najčešći okidači za napade astme jesu prašina, dim, polen i čestice zagađenog vazduha: ozon, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid i azotni oksidi.
Za astmatičare i koronarne bolesnike (npr. za obolele od angine pektoris) najopasniji je ozon, čija je normalna količina leti u urbanim sredinama dovoljna da dovede do pogoršanja zdravstvenog stanja.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), hronični bronhitis i emfizem pluća, jesu oboljenja pluća karakteristična za trenutne i bivše pušače, ali se udisanje zagađenog vazduha takođe navodi kao jedan od važnih faktora za nastanak i pogoršanje ovih bolesti. Kod hronične opstruktivne bolesti pluća, štetne čestice iz vazduha izazivaju ćelije imuniteta da brane organizam, zbog čega se javlja zapaljenje i otok disajnih puteva.
Disajni putevi se sužavaju kao kod astme, s tim što u ovom slučaju suženje nije akutno, već trajno. Kad su u pitanju veći disajni putevi, ovakav imunološki odgovor organizma naziva se hroničnim bronhitisom. Kod najsitnijih plućnih ćelija javlja se trajno oštećenje tkiva, što se naziva emfizem pluća.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, rak pluća bio je u 2018. godini treći najčešći uzrok smrti i najsmrtonosniji oblik kancera, od koga je umrlo više od pet hiljada ljudi. (4) Najčešće pominjani faktor rizika jeste pušenje (5), zatim genetsko nasleđe, a navodi se i aerozagađenje – posebno čestice i gasovi ugljen-monoksid, ugljen-dioskid i sumpor-dioksid. (6)
Kako umanjiti štetne posledice udisanja zagađenog vazduha na organizam?
Pre svega, trebalo bi pratiti dnevne indekse zagađenosti kako bismo znali kada je vazduh u našem mestu opasan po zdravlje. Takvim danima trebalo bi izbegavati produženi boravak napolju, a posebno vežbanje u centru grada i u blizini prometnih saobraćajnica koje prave dodatno zagađenje.
Preporuka je i koristiti masku za lice koja filtrira sitne čestice, kako bismo što više umanjili štetne efekte zagađenog vazduha na naše zdravlje. U zatvorenom prostoru mogu se koristiti prečišćivaći vazduha. Najvažnije od svega jeste biti upućen u stanje svog organizma i imunog sistema, kako bismo znali koliko smo podložni ovakvim uticajima, kako da se izlečimo i na koje sve načine možemo očuvati svoje zdravlje, čak i pre nego što se problem javi.
Zato je Nordmed Institut pripremio BICOM aparat, čija je glavna svrha da prepozna disharmonične oscilacije organizma nastale kao posledica virusa, toksina, aditiva i drugih štetnih čestica i „obriše“ njihove elektromagnetne talase, pretvarajući ih u harmonične.
Konsultacijama sa medicinskim stručnjacima i pregledom na savremenim alatima za dijagnostiku, na Nordmed Institututu možete dobiti konkretne preporuke o tome kako da uradite nešto dobro za sebe i svoje zdravlje. Vidimo se još danas!
Zagadjenje vazduha itekako utice na zdravlje. Evo moja deca imaju problem sa alergijama,od kako smo nabavili neki ambilife aparat za vazduh,drasticno su se smanjile tegobe koje izazivaju alergije,a vazduh u stanu je izuzetno svez i preciscen.